Nekada davno, pre naravno vise hiljade godina, Krkobabic je u jednom ne tako posecenom Beogradskom kaficu na periferiji, kao I svakog cetvrtka, igrao ozbiljnu partiju pokera, u krugu svojih najuzih prijatelja….
U polumracnom separeu, u kome su se od dima jedva prepoznavali obrtale se litre I litre Dzeka, gomila para I najlepse devojke Beograda u to vreme…
Ovu druzinu pokerasam pored Krkobabica sacinjavali su jos I njegov stari pirjatelj Noris kao I druga svetska elita poput Bonda, dede Dzona Mosa, Boza Pub i cukun deda Ace Lukasa.
Elem, igra se vec uveliko zahuhtala, kada zazvoni telefon naseg junaka Krke, zove ga dalji rodjak, veciti student u to vreme, kasnije poznati fizicar Albert Ajnstajn.
Krka prekida partiju verovaci da je poziv vazan, inace bi sacekao jutro.. Javlja se na telefon, a njegov dalji rodjak, mladi Albert , moli ga da hitno dodje do njegove internatske sobe gimnazije u Luitpoldu.
Gasi svoju tek upaljenu cigaru, ispija na ex casu Dzeka koju je tek naceo, I obraca se svojim drugovima pokerasima:
-ljudi zadovoljstno mi je bilo druzitri se sa vama ali obaveze zovu…
Uzima svoj kaput, izlazi iz lokala, zaseda u svoj automobile srednje klase I pravac gimnazija Luitpold.
Tamo ga izbuljenih ociju I sa nestrpljenjem docekuje bledoliki ne obrijani mladic, kome je gradivo preko glave I koj od tolikih obaveze prema fakultetu ne moze da se pokupi, a za par sati ga ceka odbrana naucnog rada iz informatike, koju jos nije ni zapoceo.
Albert mu govori svoj problem, zasedaju za radni sto, Krka vadi svoj drveni lap top, sta ce, gde ce,nemaju puno vremena.
Krka resava da napravi neki najednostavniji komunikator, doda neku aplikaciju da mogu slike da se ubacuju, da ima svoju bazu podataka koju I prijatelji mogu da vide, cisto da ne bude previse jednostavno I da sklepaju sve to na brzinu da omaleni Albert ima bar nesto da predstavi svom profesoru sutradan…
Sledeceg jutra Albert je zahvaljujuci svom daljem rodjaku koji mu se nasao u nevolji dobio zadovoljavajucu ocenu na naucnom radu iz informatike…
Kasnije je ovaj komunikator Albert postavio na internet, I jednovreme ovo bila cak jedna od vodecih globalnih mreza, nazvao ga je golub_posmonosabook…
Posle nekog vremena hakeri su napali I oborili Albertov sajt, a ovaj nije vise bio u mogucnost da ga instalira jer je disk sa instalacijom zagubio negde, ko zna gde, pa je od cele stvari digao ruke…
Skoro hiljadu godina nakon toga, tacnije 2003 sredjivajuci podrum svoje zgrade, student Mark Zukanberg pronasao je disk na kome je verovali ili ne bio Albertov komunikator.. U pocetku koristio ga je kao komunikator da bi mogao da bude u kontaktu sa kolegama na Harvardu,…
Kasnije Facebook je poceo da izaziva veliku paznju korisnika van Harvarda,a u prva 4 sata na internet mrezi privukao je 450 posetioca I 22 000 pregleda fotografija…
Vremenom je ovo ponovo postala vodeca globalna mreza, ali ovog puta u mnogo vecem luku nego u Albertovo vreme..
Fb je I danas omiljena zanimacija vecine ljudi sirom sveta…a svi veruju da je za nju zasluzan Mark Zukerberg koji je namlatio milione patentirajuci ovaj izum koji je verovali ili ne osmislio niko drugi do nas junak Krka…
urblegss 